Juce je bila godisnjica od kako nas je napustila
ANTIGONAi otisla na put sa koga povratka nema.
Pocivaj u miru draga Antigona,tvoji postovi ovde na forumu
nas i dalje podsecaju na tvoju nesebicnu predanost u sirenju prijateljstva i
tolerancije.
Evo sedim do duboko u noc, opet citam tvoje tekstove gde smo se salili
...znas ono u vezi nekog dede za tebe.
Bude mi na trenutak smesno,pa se odmah rastuzim ,...nedostajes nam.
-Ma i mi cemo svi tamo jednom ako Bog da.
Mi smo se malo uspavali i razlenjili na forumu,nije bas zivahno
kao sto je bilo.
Nas nekoliko se jos po malo "koprcamo" i ponesto piskaramo.
Evo citiram nesto sto si jako volela da citas i slusas,to su ti i na sahrani
kolko znam citali.
Evo prilike da to i mi jos jednom procitamo i setimo se tebe-
Antigona. LJEPLJIVO JUTROLjepljivo jutro grudi mi steže
k'o nijemi zvižduk na pustoj pruzi.
Ima li išta na svijetu teže
od tvoga lika u mojoj suzi?
Dan ima okus odsutnog smiješka.
Ulice poznam po tvome hodu.
Skupo se plaća i san i greška
na ovom ludom,ukletom brodu.
Svitanje novo mami i boli
bojama tihe usnule suze.
Korak te ovaj još prati i voli.
Ne shvata što mu te i zašto uze.
Još jedan praznik bez tebe stiže.
Glasna tišina stope mi prati.
Znam, što si dalje sve sam ti bliže,
al' to se uvijek prekasno shvati.
Miroslav Pilj
