Dhamma citati

[branko]

Predzorje

1. U predzorje slušam
kako vjetar prolazi
kroz dolinu.

2. Ptice se raspjevaju.
Onda opet ušute.
Tiha noć je pri kraju.

3. Čekam kada će se
oglasiti zvono
pa da ustanem.

Čedomil Veljačić: Od Nepala do Cejlona

[branko]

Svesni u sred fudbalske gužve

Jedna od najtežih stvari koje treba naučiti jeste da svesnost ne
zavisi od bilo kakvog mentalnog ili emocionalnog stanja. Svi mi imamo
neku sliku o meditaciji. Meditacija je nešto što u tišini, na kursu
rade neki smireni ljudi, koji se lagano kreću unaokolo. No to su samo uslovi za
trening. Oni su stvoreni kako bi pomogli koncentraciju, a mi naučili
veštinu svesnosti. Medjutim, kada smo jednom savladali tu veštinu,
možemo i treba da izadjemo iz tih ograničenja treninga. Ne moramo više
da se krećemo puževim korakom da bismo bili svesni. Ne moramo čak ni
da budemo smireni. Možemo biti svesni dok rešavamo matematički
problem. Možemo biti svesni u sred gužve na fudbalskoj utakmici.
Možemo biti svesni u sred izliva besa. Mentalne i fizičke aktivnosti
nisu prepreka za svesnost. Ako vam je um izuzetno aktivan, i tada samo
posmatrajte prirodu i stepen te aktivnosti. I ona je samo deo te
predstave bez kraja koja se odvija u nama.

Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English

[branko]

Misao je samo pokret uma

Ukoliko srce ili um - ćitta – zamislimo kao okean, onda su aktivnosti
srca ili uma nalik talasima na tom okeanu. Naše vežbanje bi trebalo da
se sastoji u tome da na te talase gledamo kao na talase koji promiču
površinom okeana.

Većinu nas povuče takva aktivnost. Ja još uvek bivam ponesen talasima,
kretanjem uma, i zaboravim se, izgubim pravac. Vežbanje znači ne
zaboraviti na pravac i negovati svesnost koja pravi razliku između
samog znanja i onoga što se saznaje. Mi možemo znati neki osećaj na
telu; mi možemo znati osećaj, kretanje energije, sadržaj uma, ideje,
utiske, pojmove, sećanja i maštanja. Sve to treba videti kao
aktivnost. Ako ih ne vidimo kao aktivnost, šta se događa? Postajemo ta
aktivnost i bivamo upleteni u nju. Postoji jedna oštroumna izreka u
japanskom budizmu: "Smej se, ali se ne izgubi u smehu; plači, ali se
ne izgubi u plakanju." Isto tako možemo reći: "Misli, ali se ne izgubi
u mišljenju; uživaj, ali se ne izgubi u uživanju."

Ajahn Munindo, Profoundly Simple

[branko]

Udica

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

"Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Kao kada bi ribar bacio udicu sa mamcem u duboko jezero, pa je riba u potrazi za hranom proguta. Ta riba, pošto je progutala udicu, našla bi se u nevolji, u propasti, a ribar bi sa njome mogao da radi šta joj je volja.

'Ribar', monasi, to je naziv za Zlog Maru. 'Udica sa mamcem' je naziv za dobitak, počast i slavu. Koji god monah da se naslađuje, žudi za dobitkom, počasti i slavi kad se pojave, takav se monah naziva onim koji je progutao udicu, ko se našao u nevolji, u propasti, a Zli Mara može sa njim da radi šta mu je volja. Zato su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.' Tako bi sebe trebalo da vežbate."

Buda
Balisa sutta, SN XVII.2

[branko]

Ispravna i pogrešna pažnja

Monasi, uklanjanje nečistoća je za onoga koji zna i vidi. Kažem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A šta to on zna i vidi? Ispravnu pažnju i pogrešnu pažnju. Kada je monah nepažljiv, još nenastale nečistoće nastaju, a one već nastale se uvećavaju. Kada je monah pažljiv, još nenastale nečistoće ne nastaju, a već nastale nečistoće nestaju.

Buda
Sabbasava sutta, MN 2

[branko]

Uvidevši lažno u lažnom, dostižemo ono što je stvarno; zamenivši
stvarno lažnim, ostajemo zarobljeni lažnim.

Buda

[branko]

Šta je obuzdavanje?

Ako želimo da razumemo samoobuzdavanje, onda treba da ga isprobamo na
sebi. Makoliko o njemu pričali, to nam neće mnogo pomoći. Njegove
prave efekte vidimo jedino kada uložimo napor i posmatramo šta se
događa. Ponekad se iznenadimo kako je dobar osećaj biti u stanju
reći sebi "ne". Može čak biti vrlo zarazno!

Ajahn Munindo, What is Renunciation?

[branko]

Seme naših postupaka

Kako to da loši ishodi slede iz naših loših dela? Zahvaljujući sili
naboja koju takvo delo stvara u našem umu. Na primer, čovek koji
nekoga ubije ostavlja vrlo snažan negativan naboj u svom umu i on,
poput semena, nosi u sebi potencijal da taj isti um dovede u stanje
krajnjeg očaja. Sve dok se naboj tog nemoralnog postupka ne isprazni,
to seme će ostati pohranjeno u umu, njegova sila uspavana, ali
sačuvana. Kada se steknu povoljne okolnosti, potencijal se aktivira i
seme će izniknuti u vidu doživljaja intenzivne patnje... Situacija je
analogna sa suvom zemljom na koju je seme bačeno pre mnogo vremena.
Ukoliko to seme nije na bilo koji način uništeno, ono će zadržati svoj
potencijal rasta. Onog trenutka kad padne kiša, te davno zaboravljene
semenke će iznenada proklijati. Na sličan način naši voljni postupci
"bacaju" seme na njivu naše svesti i kada se javi prilika, to seme će
proklijati i doneti svoj karmički plod.

Geshe Kelsang Gyatso, Meaningful to Behold

[Valentino]

Ovaj tekst se utisnuo u mojoj memoriji kao:--
"Sto posijes to ces i znjeti"
"Kako se poseje tako ce i nici" itd-itd-
 

[branko]

Tako je Valentino. Kakvo seme, takav plod. Ne može drugačije     


Sve je nestalno

Cilj vipassana meditacije je da neguje sabrano i bez reakcija posmatranje
telesnih i mentalnih procesa, kako bismo razvili što veću svesnost --
svesnost neiskrivljenu našim uobičajenim žudnjama, strahovima i
zabludama o pravoj prirodi tih procesa. A njihova priroda jeste da su
prolazni, da u njima nema ničeg trajnog, te da ako naučimo da se za
njih ne vezujemo, neće nam ni donositi patnju. Upravo kroz to sabrano
posmatranje toga što nam je pred očima lagano uklanjamo onu iluziju
koja nas inače navodi da nestalno vidimo kao trajno i stabilno.
Oslobađanje se u stvari sastoji od doživljavanja potpunog i jasnog
razumevanja da sve jeste prolazno, od uviđanja da bukvalno nema ničeg
u tome zbog čega bi trebalo da se brinemo.

Amadeus Sole-Leris, Tranquility & Insight

[branko]

Timski rad

Buda je veru uporedio sa slepim džinom koji susreće oštrookog grbavca
zvanog mudrost. Slepi džin, zvani vera, kaže oštrookom grbavcu: "Ja
sam vrlo jak, ali ništa ne vidim; ti si slab, ali imaš dobar vid.
Dođi, popni mi se na ramena. Zajedno ćemo daleko stići." Buda nikada
nije podržavao slepu veru, vec ravnotežu između srca i uma, između
mudrosti i vere. To dvoje će zajedno daleko stići. Izreka da slepa
vera može da pomera brda ispušta iz vida činjenicu da, pošto je slepa,
vera ne zna koje brdo treba pomeriti. Tu je ključna uloga mudrosti,
što znači da duboko razumevanje učenja ima presudnu važnost.

Ayya Khema

[Admin]

    
     Ova zadnja mudrost je doista velika.  
    
     Slijepo vjerujući nema unutarnju sigurnost, tj ubijeđenost da se slijedi Istina, što je najkarakterističnije za ljude koji su rođeni u nekoj vjeri, tj. u obitelji koja vjeruje na određeni način, pa slijede vjeru predaka bez dobokog razumijevanja iste.
    
     Često je to i vjera iz straha, kada neko ne zna sebi objasniti sopstvenu vjeru. Uplašenost i unutarnja nesigurnost tj. nedostatak ubjeđenosti (koja nije osnažena razumijevanjem) rađaju neznanje. A gdje je neznanje, tu je onda i opasnost da neko uradi zlo, misleći čak da time radi dobro. I tako radi kontra vlastite vjere, rušeći je svojim neznanjem i postupcima. Pozdrav
    

[Valentino]

Dobro ti ovo Adminovski.!
Par puta sam procitao da dobro utuvim.
Branku u svakom slucaju sledi pohvala.  ++

[branko]

E baš me obradovalo da vidim Admina na forumu   
I naravno mog prijatelja Valentina, koji kao anđeo čuvar bdi na ovoj temom 

Meditacija i život

Meditacija je pripremanje. Kada meditiramo sedeći ili u hodu, mi
vežbamo svoje duhovne kvalitete. Izoštravamo alatke poverenja, energije,
svesnosti, koncentracije i uvida, tako da možemo da budemo sabrani
kada pravo učenje stigne do nas. I naravno, to pravo učenje dolazi sa
razbuktavanjem naših najsnažnijih emocija. Tokom formalne meditacije
sebe pripremamo za sopstveni život. To je isto kao što jedemo da bismo
mogli da živimo – ne živimo da bismo mogli da jedemo. Slično tome,
meditiramo da bismo mogli da živimo; ne živimo da bismo mogli da
meditiramo.

Ajahn Munindo, A Question of Identity

[branko]

Nema ognja ravnog strasti,
nema zle kobi ravne mržnji;
nema bola ravnog bremenu vezivanja,
nema sreće ravne miru oslobodjenja.

Dhammapada, strofa 202

Pohlepa, odbojnost i obmanutost sluze tome da iskrive nase misljenje. Pozuda se cini privlacnom; povuceni smo da je sledimo. Mrznja se tako moze uciniti privlacnom; nagoni nas da povredjujemo druge. Vezanost je ukorenjena u pogresnom uverenju da ako nesto dzimo sto cvrsce, bicemo srecniji. To su tri otrova. A u stvari, pozuda pece, mrznja vodi u depresiju i vezanost samo kvari ono sto je u zivotu lepo. Ako svoj um vezbamo da vidimo dalje od spoljasnjosti stvari, priblizavamo se istini o tim otrovima. koliko god mozda izgleda izazovno da sledimo znazne impulse zudnje, jedno dublje razumevanje ohrabruje nas da se zaustavimo i sacekamo neuporedivo vecu radost i mir oslobodjenja.

S ljubavlju,
Bhikkhu Munindo